Da li policijski psi stvarno mogu da nanjuše da imaš drogu?

Postoje ti neki zaista smešni i suludi narativi povezani sa festivalima i masovnim okupljanjima. Na primer, drugar mog drugara je tvrdio da je video Frenka Oušna u našem odeljku, ili da je Lord viđena kako je izašla iz svog autobusa, koji je bio parkiran pored bine, što su neki od normalnijih, pa sve do priče da negde postoji tajna žurka gde Alt-J vrti deep house set u nekakvom šatoru.

Pa ipak, teško da neka priča može nadjačati trač o psima koji detektuju drogu na ulazu. Da li oni zaista to i rade? Da li osećaju samo veće količine droge? I da li, ako zamotate ket u streč foliju, stavite ga u kesu u pringls kesu i onda nju zamotate u šator možete proći pored njih bezbedno? VICE je razgovao sa ekspertima kako bismo napokon došli do pravih odgovora na sva ova pitanja.

Prvo, važno je napomenuti da nisu svi psi na festivalima za detekciju droge. “Postoje oni opasni, i oni koji njuše”, kaže Majkl Nan, načelnik Odeljenja za pse pri londonskoj policiji. “Ovi što grizu mogu biti različitih rasa, ali će najčešće nemački ovčari ispuniti kriterijume, jer su veoma disciplinovani i poslušni.

“Psi koji njuše takođe mogu biti različitih vrsta, ali najčešće su to španieli i labradori. Nemački ovčari se ne koriste kao psi za njušenje – oni su najčešće tu za održavanje javnog reda.” Bilo kako bilo, definitivno nisu za maženje.

Postoji jak razlog zbog koga su psi kroz istoriju trenirani da njuše, kaže Nan: “Jedan pas ima oko 250 miliona receptora za njuh, a ljudi imaju oko dva miliona. Oni mogu osetiti miris kapi krvi u bazenu, a mi ne možemo.”

A šta je sa pričom da su obično dresirani na samo jednu vrstu droge? Rodžer Flet, nekadašnji trener pasa za vojsku, a ko sada radi pri Nacionalnoj asocijaciji korisnika specijalizovanih pasa kaže: “Psa možete trenirati na nekoliko ciljnih mirisa. Pas će se lako snaći sa šest ili sedam različitih mirisa, ali će onda pronalaziti i derivate tih mirisa.” Sve u svemu, ukoliko jednog psa treniraju da pronađe kokain i MDMA, on će onda moći da nanjuši i krek i eksere takođe.

Takođe postoji priča o tome da ovi psi najčešće greše, kao i da eksperti sve manje preporučuju upotrebu policijskih pasa u ove svrhe, kao i da novi podaci dobijeni u istraživanjima pokazuju da su i psiI pod uticajem rasnih bijasa čoveka sa kojim su. U operaciji sprovedenoj 2008. godine na Latitude Festivalu u Ujedinjenom Kraljevstvu, samo 12 posto pretresa rezultiralo je nečim pronađenim, a podaci prikupljeni 2016. i 2017. godine od strane policije Južne Australije pokazuju nivo uspešnosti manji od 15 posto. 

Nan je, pak, i dalje ubeđen u njihovu efektivnost. “Poprilično je retko da pogreše – ipak, psi su i dalje životinje”, kaže on. “ Ukoliko neki pas pretražuje automobil i neko ima kesu iz Mekdonaldsa, ona će privući pažnju psa – ipak je to samo pas – ali ti slučajevi su retki. Ovi psi su zaista fokusirani.”

Flet dodaje da postoji nekoliko faktora koji bi mogli da onemoguće psa da nanjuši nešto. “Umor igra važnu ulogu, posebno na festivalima”, kaže on. “Dešava se da psi predugo rade i ne rotiraju se dovoljno. U pitanju je jako dosadan posao za psa – izuzetno repetitivan – i psi se umore od njega.

“Zavisi i od starosti psa, temperature tog dana, količine ljudi koji ulaze, od toga da li su se psi odmarali, imali pauze… Postoji generalno pravilo koje kaže da pas treba da radi 20 minuta i da onda isto toliko odmara, ali ono što se viđa na festivalima je da oni rade mnogo duže kada je gužva, dok se zatišja dešavaju retko.”

Važan faktor je i to koliko se droge kod nekoga nalazi, ali i da li ta osoba ulazi kad i mnogo drugih ljudi, ili možda na kraju dana. “Psi će, većinu vremena, ignorisati slabe mirise i ciljati na one jače, veće”, objašnjava Flet. “Baš kao i mi – dosadi nam i umorimo se, ali kada se nešto interesantno desi, opet smo na oprezu.”

Nan dodaje: “Postoji limit za pse koliko zapravo mogu da budu na oprezu. To je oko sat vremena, maksimalno, i onda moraju pošteno da se odmore.” Tako da, ukoliko vidite istog psa kod kapije ceo dan, postoji jaka šansa da je do tog trenutka već mentalno završio svoj radni dan.

Još jedan problem sa psima koji njuše je to što se dešava da svoj posao rade previše dobro. “Osoba možda nema kod sebe drogu, ali je popušila džoint u nekom trenutku pre toga, ili je prosto sedela pored nekoga ko puši puno kanabisa u vozu, ili je možda nekada imala kanabis u džepu”, kaže Nan. “Njuške ovih pasa toliko su osetljive da se može desiti da odreaguju u ovakvim situacijama.”

Za sam kraj, treba dodati da uvek treba da znate svoja prava. Obezbeđenje ne može legalno da vas zadrži, osim ukoliko ne sumnjaju da ćete učiniti krivično delo, ali mogu da vas spreče da uđete. Ukoliko pristanete na pretres, obezbeđenje može da proveri vaše torbe, džepove i spoljne slojeve odeće, i to samo na ulazu. Takođe mogu da oduzmu bilo šta ilegalno što pronađu, ukoliko ste pristali na pretres.

Policija, s druge strane, može da vas pretrese uvek, ali moraju da vam kažu svoje ime i stanicu u kojoj rade, kao i šta planiraju da traže, ali i razlog zbog koga vas žele pretresti (u slučaju da je pas odreagovao kao da imate drogu kod sebe), što im daje legalan razlog da vas pretresu.

Dakle, eto – nema više mitova o psima koji traže drogu, ali ćete ostale mitove vezane za festivale morati sami da razbijete.